ЛЦД екрани са 7 сегмената немају ни једног „проналазача“. Уместо тога, засновани су на развоју технологије дисплеја са течним кристалима. Истраживања у РЦА су поставила темеље, након чега су швајцарски научници открили ТН-ЛЦД. Јапанске компаније су биле прве које су га комерцијализовале и примениле на електронске производе, играјући значајну улогу у визуелизацији података у малим кућним апаратима.
Најранији корисници ЛЦД сегментних кодних екрана били су јапански Сеико и Схарп, који су 1970-их развили праве 7-сегментне ЛЦД екране за сатове и калкулаторе.
Фридрих Рајницер (откриће течних кристала), Џорџ Х. Хајлмајер (прототип ЛЦД-а), и Мартин Шат и Волфганг Хелфрих (проналазак ТН-ЛЦД-а) поставили су чврсте темеље за примену 7 ЛЦД сегментних екрана.
Он је унапред{0}}дизајнирао фиксне сегменте (као што је седам сегмената бројева 0-9, или слова и симбола) на основу концепта екрана кода сегмента. Селективним напајањем погонских електрода, приказују се одговарајући симболи. Када исправно тестирамо функцију, обично користимо машину за тестирање да симулирамо електрични сигнал са наизменичном струјом за приказ свих сегмената ЛЦД-а.
